Sedeći u čamcu na Balearskom moru, delti reke Ebro, ili vodama širom Srbije, vaterpolista kragujevačkog Radničkog Marko Petković pronalazi mir u svakom slobodnom trenutku između obaveza na bazenima Starog kontinenta
Strast prema ribolovu Marko Petković gaji od dečačkih dana kada je sa ocem i njegovim prijateljima vreme provodio na splavu na Savi.
Kao desetogodišnjak bezbrižno je hvatao kedere na plovak, verovatno ne sluteći da će mu to danas biti jedna od glavnih životnih preokupacija.
– Ceo život volim vodu, uz nju ili u njoj provodim dosta vremena. Tako je krenulo i sa ribolovom. Odmah sam se zarazio – objašnjava Marko koji je prošle sezone sa Barselonom osvojio Ligu šampiona.
– To je nešto što vam se odmah ili svidi ili ne. Neko je rođen sa tim. Mnogi ne mogu da razumeju... Mislim da su na velikom gubitku.
Već na početku ribolovačke karijere, mogao je da se pohvali vrednim „trofejom“.
– Bio sam drugi razred, sam ili sa drugarima išao sam na Dunav, Savu, Savsko jezero... Jer, otac je to doživljavao kao rekreaciju, ja, iako klinac, to dosta ozbiljno shvatao. Kada sam izvukao šarana od 4,5 kilograma, sreći nije bilo kraja.
Kakav bi to Marko bio ribolovac da nema čime da se pohvali.
– Od morskih riba, najvredniji ulov je tuna teška 45 kilograma. Iz reke, najteži su bili šaran od 21,5, odnosno som od 84,5 kilograma i dužine 2,35 metra...
0 commenti:
Posta un commento